● Tema

#riba-na-zaru

11 Editorijal

Orada trazi jedno, lokarda drugo. Koliko svaka stoji na zaru po strani i kada je ulje i limun sve sto treba.

Riba ne laze — laze prodavac. Tri provere na tezgi koje vam za trideset sekundi kazu koliko je davno ova riba bila u moru.

Dva ostrva u jednom danu iz Splita su izvodljiva samo ako čitaš vozni red Jadrolinije unatrag — od poslednjeg trajekta ka prvoj kafi.

Ostrvo koje je do 1989. bilo zatvoreno za strance danas nudi bokal plavca u konobi i tunele u koje se ulazi bez turnira.

Dok se Santorini davi u kruzerima, dva ostrva južnije nude belu tufu, kedrove uz plažu i karafu domaćeg vina za pet evra.

Grad u kome espreso ne postoji — traži se nero. Jednodnevni gurmanski izlet preko granice, od bečke kafane do tezge sa jadranskim sardelama.

Masna sardela i istarska malvazija rade istu stvar sa dve strane stola — jedna maže nepce, druga ga struže do čista. Evo koje boce da tražiš.

Od sardela u Fažani do maslinovog ulja u Vodnjanu i tartufa nad Motovunom — ruta na kojoj se svaka stanica jede.

Brancin sa žara ne traži skupu bocu — traži pravu kiselinu. Pet belih vina koja drže mast, so i dim, sa cenama.

Riba se ne kvari na žaru — kvari se pre njega. Vodič kroz vrste, so, vatru i tri stvari koje konobe prećutkuju.

Oko, skrge i miris odaju ribu pre nego sto je pipnete. Evo sta ribar ne zeli da znate dok birate za zar.