Vis za tri dana: Komiža, bokal plavca i vojni tuneli
Ostrvo koje je do 1989. bilo zatvoreno za strance danas nudi bokal plavca u konobi i tunele u koje se ulazi bez turnira.
Vis je do 1989. bio vojna baza zatvorena za strance, i to se oseti i danas — nema betonskih hotela, nema šetališta sa neonom, ima kamena, agava i mirisa borove smole koji u podne udari kao zid. Trajekt iz Splita vozi dva sata i petnaest minuta, i tih sto trideset i sedam minuta je carinska granica između Jadrana kakav svi znaju i Jadrana kakav je bio.
Tri dana su tačna mera. Dovoljno da se pređe sa jedne strane ostrva na drugu — od grada Visa do Komiže je svega deset kilometara asfalta, ali dvadeset minuta jer put ide preko sedla na tri stotine metara — a premalo da se ostrvo istroši.
Komiža se jede u konobi, ne u restoranu
Komiža je ribarsko selo pod planinom Hum, sa lučicom u koju u sumrak ulaze gajete i mreže se prostiru po rivi. Ovde se ne traži restoran — traži se konoba, i to ona bez laminiranog menija sa fotografijama. Prava se prepoznaje po tome što ti konobar kaže šta ima, a ne obrnuto.
Plavac stiže u bokalu od pola ili litra, i to je poenta ostrva: vino se ne bira po etiketi nego po domaćinu. Viški plavac mali raste na škrtom kršu, sa prinosima ispod jednog kilograma po čokotu, pa je gust, taninski i topao od alkohola koji lako pređe 14%. Služi se na 16–18°C — ako stigne prehladan iz podruma, ostavite bokal deset minuta na stolu. Uz njega ide riba sa gradela ili viška pogača, slojevita pita sa slanim srdelama i lukom, koja je jedini pravi razlog da se dođe u Komižu gladan.
Više o tome zašto plavac traži masnu, slanu podlogu pisali smo u tekstu Plavac mali uz pršut, a ako birate ribu na žaru — pravila naručivanja stoje u vodiču kroz ribu na žaru.
Dovoljno da se pređe sa jedne strane ostrva na drugu — od grada Visa do Komiže je svega deset kilometara asfalta, ali dvadeset minuta jer put ide preko sedla na tri stotine metara — a premalo da se ostrvo istroši.
Tuneli koji se ne naplaćuju na kapiji
Vis je izrešetan vojnom infrastrukturom Jugoslovenske narodne armije — topovska gnezda, podzemni hangari za brodove, tuneli izdubljeni u živu stenu. Većina je otvorena i nezaključana, ali nije obeležena i nema ograde, pa se ide sa čeonom lampom i pameću. Najpoznatiji je podzemni tunel za podmornice u uvali blizu grada Visa, širok toliko da je primao patrolne brodove pod kamenom.
Za obilazak brdskih kota — Tita spilja gde je 1944. bio partizanski štab, i radarska baza na vrhu Huma na 587 metara — najbolji je stari vojni džip iz organizovanih tura, jer su makadamske serpentine uske i bez ograde. Ko vozi sam, neka to bude auto sa kliringom, ne gradski hečbek. Ostrvo se penje brzo i asfalt se ovde troši.
Ako Vis ubacujete u širu jadransku turu, logika etapa stoji u editorijalu Jadranskom magistralom od Rijeke do Dubrovnika — Split je vaša tačka ukrcaja na trajekt.
Treći dan je za plažu koju čuvaš za kraj
Stiniva je uvala do koje se silazi dvadeset minuta strmom stazom, sa dve stene koje se skoro spajaju u kapiju nad vodom. Dođite pre deset ujutru ili posle pet po podne — u podne je i staza i šljunak prepun. Plavu špilju kod susednog Biševa gledajte ujutru, kada sunce ulazi kroz podvodni otvor i vodu pretvara u kobaltno svetlo; posle podne je svetlost mrtva.
Pitanja i odgovori
kratko i konkretno- Koliko traje trajekt od Splita do Visa?
- Redovni trajekt Jadrolinije vozi oko 2 sata i 15 minuta. U julu i avgustu rezervišite mesto za auto unapred jer su kolone na ukrcaju česte.
- Mogu li se vojni tuneli na Visu obići samostalno?
- Većina tunela je otvorena i nezaključana, ali nije obeležena ni ograđena — idite sa čeonom lampom. Za brdske kote poput Huma na 587 m bolje je uzeti organizovanu džip turu.
- Na kojoj temperaturi se služi viški plavac mali?
- Na 16–18°C. Viški plavac je gust i topao, često preko 14% alkohola, pa ako stigne prehladan iz podruma ostavite bokal desetak minuta na stolu.
