Pet vinskih regija u Srbiji gde se u berbi gazi grožđe
Septembar je jedini mesec kad se u srpski podrum ulazi bez kucanja — vrata su otvorena jer je kazan pun i ruke su prljave od mošta.
Septembar je jedini mesec kad se u srpski vinski podrum ulazi gotovo bez kucanja — vrata su širom otvorena jer su ruke domaćina prljave od mošta i nema vremena za formalnosti. Ovih pet regija su tamo gde se berba fizički odvija ovih dana, sa tačnom kilometražom od Beograda i onim što se stvarno vidi kad se stigne.
Oplenac, Šumadija — kraljevski vinogradi na 20-ak minuta od Topole
Vinogradi zasađeni po nalogu kralja Petra I početkom 20. veka i danas rade, a porodična vinarija Aleksandrović u selu Vinča kod Topole je nosilac celog vinskog puta Oplenca. Tokom berbe organizuju se dani otvorenih podruma sa gaženjem grožđa na starinski način — bosim nogama u drvenom koritu. Beograd je udaljen oko 80 km, put traje sat i po.
Fruška gora, Vojvodina — Irig i podrumi u brdu
Irig je centar vinogorja Fruške gore, sa vinarijom Kovačević kao najpoznatijom adresom za posetioce — veliki podzemni podrum usečen u padinu, gde temperatura ostaje stabilna cele godine bez klimatizacije. U septembru se tu organizuju degustacije mladog mošta direktno iz tankova, pre nego što krene fermentacija. Od Novog Sada je to oko 40 minuta vožnje.
Rajačke i rogljevačke pimnice, Negotinska krajina
Ovo nije jedna vinarija nego čitavo selo podruma — stotinak kamenih pimnica iz 19. veka, ukopanih u padinu iznad vinograda u selima Rajac i Rogljevo, blizu Negotina na krajnjem istoku Srbije. Svaka porodica ima svoju, a u berbi se kazani i prese vide u dvorištu ispred, ne unutra. Do Negotina od Beograda ima oko 240 km, računajte tri i po sata vožnje.
Vršac, Banat — najstariji vinogradi u zemlji
Vršačke planine nose vinograde od rimskog doba i danas su među najvišim vinogradima u ravničarskoj Vojvodini, na 300-ak metara nadmorske visine. Ovde se najviše gaji Bagrina, autohtona sorta koju retko gde drugde vidite na etiketi. Do Vršca iz Beograda ima oko 90 km, sat i po vožnje autoputem pa lokalnim putem.
veka i danas rade, a porodična vinarija Aleksandrović u selu Vinča kod Topole je nosilac celog vinskog puta Oplenca.
Aleksandrovačka župa — Prokupac i Tamjanika na 300 m nadmorske visine
Ovaj kraj oko Aleksandrovca, jugozapadno od Kruševca, poznat je po autohtonim sortama prokupac i tamjanika. Krajem septembra se ovde tradicionalno održava Župska berba, a vinski put vodi kroz desetak sela sa porodičnim podrumima gde se mošt kušetuje pravo iz bureta. Isti prokupac je preteča vranca o kojem smo pisali u tekstu o vrancu i kratošiji — različita sorta, ali ista logika autohtonog grožđa koje ne mora da liči na uvezeno.
U svakom od ovih pet mesta, ono što se pije uz gaženje grožđa je upravo mošt ili šira, sveže ceđeni sok koji još nije odlučio da li će postati vino ili nešto jače. Ako se ne popije, isti sok za koji dan-dva završava u kazanu — logika koju smo objasnili u tekstu o grappi i komovici.
Kad zvati unapred, a kad samo doći
Veće vinarije poput Aleksandrovića i Kovačevića imaju organizovane posete i tokom berbe je pametno najaviti dolazak dan-dva ranije, jer se dvorište tog vikenda deli sa autobuskim grupama. Rajačke pimnice i vinski put Župe rade suprotno — tamo se dolazi bez najave, kuca na prva otvorena vrata, i ako domaćin baš tog trenutka prevrće kominu, poseta počinje čašom mošta pre nego što se iko i predstavi. Ta razlika u ritmu je razlog da se u istom vikendu isplati kombinovati jedno veliko i jedno malo mesto — jedno za organizovan uvid u proces, drugo za slučajni razgovor koji se ne da isplanirati.
Pitanja i odgovori
kratko i konkretno- Gde se u Srbiji može videti berba grožđa uživo?
- Najpristupačnije su Oplenac kod Topole (80 km od Beograda) i Irig na Fruškoj gori (40 minuta od Novog Sada), gde porodične vinarije tokom septembra organizuju dane otvorenih podruma sa gaženjem grožđa.
- Šta su rajačke pimnice?
- Stotinak kamenih vinskih podruma iz 19. veka, ukopanih u padinu iznad vinograda u selima Rajac i Rogljevo kod Negotina. Svaka porodica ima svoju, a kazani i prese rade u dvorištu ispred.
- Koje se autohtone sorte gaje u Aleksandrovačkoj župi?
- Prokupac i tamjanika, na oko 300 m nadmorske visine oko Aleksandrovca. Krajem septembra se tu tradicionalno održava Župska berba sa otvorenim porodičnim podrumima.
