Tara za jedan dan: Banjska stena pre osam
Banjska stena u podne je red za fotografiju. U osam ujutru je ivica litice iznad Perućca i niko osim vas.
Sa Banjske stene se gleda pravo dole, nekoliko stotina metara, na zeleno-tirkiznu vodu Perućca zavučenu između dva zida kanjona. Problem je što to isto gleda i još pedeset ljudi ako dođete u podne. Cela razlika između razglednice i doživljaja je u dva sata ranijeg ustajanja.
Satnica koja drži
Iz Beograda do Mitrovca ima oko 200 km i tri i po sata vožnje — Ub, Valjevo, Bajina Bašta, pa uspon na plato. Ako krenete u pet, na vidikovcu ste pre osam. Iz Bajine Bašte do Mitrovca je poslednjih 28 km i pola sata, jer se penje serpentinama kroz šumu i tu se ne juri.
Do same Banjske stene vodi šumski put od Mitrovca, oko 4 km. Poslednji deo je makadam i za obično kolo je granično — mi ga u redakciji pređemo peške, traje četrdesetak minuta kroz borovu šumu i taj hod je pola razloga zbog kojeg se dolazi. Ko ipak vozi do kraja, neka to ne radi posle kiše.
| Deonica | Km | Vreme |
|---|---|---|
| Beograd - Valjevo | 96 | 1 h 20 min |
| Valjevo - Bajina Bašta | 72 | 1 h 20 min |
| Bajina Bašta - Mitrovac | 28 | 30-40 min |
| Mitrovac - Banjska stena (peške) | 4 | 40 min u jednom smeru |
Šta je oko toga, a ne traži ceo dan
Borova šuma na platou je razlog zbog kojeg se na Tari drugačije diše. Ovde raste Pančićeva omorika, endem koji je Josif Pančić opisao 1877. i koji u divljini danas postoji na svega nekoliko lokaliteta na obe strane Drine — uska, gotovo kao stub, prepoznaje se iz prve. Deo staza sa Mitrovca prolazi kroz sastojine u kojima je ima.
Petnaestak kilometara niže, kod samog Perućca, iz stene izvire Vrelo — rečica duga oko 365 metara koju zbog toga zovu Godina. Do vodopada na kraju se šeta desetak minuta po ravnom i to je jedina tačka tog dana za koju ne treba nikakva kondicija.
Iz Beograda do Mitrovca ima oko 200 km i tri i po sata vožnje — Ub, Valjevo, Bajina Bašta, pa uspon na plato.
Med je druga stvar zbog koje se sa Tare ne odlazi praznih ruku. Na ovoj visini pčele rade jelu i livadsko bilje, pa se najčešće nudi medljikovac sa jele — taman, gust, gotovo smolast, sa gorkim krajem, i ne kristališe kao bagremov. Prodaje se pored puta i po selima ispod platoa; kako se prepoznaje pravi, pisali smo u tekstu o bagremu, lipi i kestenu.
Tara je nacionalni park, što u praksi znači dve stvari: ulaz u park se naplaćuje po vozilu i po osobi, a kretanje van obeleženih staza nije dozvoljeno u zonama zaštite. Cenovnik se menja iz sezone u sezonu, pa ga ne prepisujemo — proverite ga na rampi. Ono što se ne menja je pravilo da se smeće nosi nazad; na platou nema kanti i to je namerno.
Kada ići, a kada ne
Najbolji su kraj avgusta i septembar: vazduh je već oštar ujutru, gužve popuštaju posle 20. avgusta, a šuma menja boju krajem meseca. Vikendi u julu i prvoj polovini avgusta su nešto što bez potrebe ne preporučujemo — parking kod Mitrovca se puni do deset.
Na oko hiljadu metara jutro ume da bude desetak stepeni hladnije nego u Beogradu, i po vedrom danu razlika iznenadi. Jakna ide u gepek i kad se kreće po vrućini. Ako dan produžavate na dva, Tara se prirodno spaja sa Zlatiborom i Mokrom Gorom, a onome ko dolazi zbog vode blizu je i Drina kod Perućca.
Pitanja i odgovori
kratko i konkretno- Koliko ima od Beograda do Tare?
- Oko 200 km do Mitrovca, tri i po sata vožnje preko Valjeva i Bajine Bašte. Poslednjih 28 km od Bajine Bašte je uspon serpentinama i traje 30 do 40 minuta.
- Može li se autom do Banjske stene?
- Poslednja četiri kilometra od Mitrovca su makadamski šumski put, granični za nisko vozilo i loš posle kiše. Peške traje oko 40 minuta u jednom smeru.
- Kada je najbolje vreme za Taru?
- Kraj avgusta i septembar — jutra su oštra, gužve popuštaju posle 20. avgusta, a šuma se menja krajem meseca.
