● Tema

#riba

9 Editorijal

Ohridska pastrmka na meniju po ceni obične rečne skoro sigurno nije ohridska pastrmka. To je prvo pitanje za konobara.

Lokvanji su odcvetali, autobusi su otišli, a u Crmnici se bere. Skadarsko jezero je krajem septembra najbolje što Crna Gora ima van mora.

Devet kula na steni, brod kroz najuže grlo Dunava i lonac čorbe koji ključa dva sata — vikend gde Srbija ima fjord.

Nerello mascalese i carricante rastu na crnoj lavi iznad 700 metara. Zato u čaši imate dim, pepeo i kiselinu koja seče — i jela koja to traže.

Orada trazi jedno, lokarda drugo. Koliko svaka stoji na zaru po strani i kada je ulje i limun sve sto treba.

Riba ne laze — laze prodavac. Tri provere na tezgi koje vam za trideset sekundi kazu koliko je davno ova riba bila u moru.

Voda ispod brane drži osam stepeni i u avgustu. Vodič za kamp, kupanje i čorbu na splavu kod Perućca — bez iznenađenja na koži.

U Baskiji se ne sedi za stolom nego se stoji uz šank, jede rukom i pije txakoli koji konobar sipa iz visine od pola metra.

Kiselina ne kuva ribu beskonacno — ona je stiska. Deset minuta previse i dobili ste gumenu kocku umesto svilenog ceviche.