Preticanje leti kad put jedva da diše
Kolona iza kampera, puna linija koja ne popušta i onaj jedan koji ipak izleti. Kada se pretiče, a kada se ćuti u trećoj koloni.
Kamper sa nemačkim tablicama vuče 78 na sat uz Ovčar, iza njega se skupilo jedanaest vozila, a onaj u BMW-u na začelju već treći put pokušava da proviri kroz suprotnu traku. Sve što će dobiti ako uspe je jedno mesto u koloni ispred istog kampera. Sve što može da izgubi je znatno više.
Leto na dvotračnom putu ima svoju matematiku i ona je nemilosrdna. Sporo vozilo ne košta vas vremena koliko mislite, a preticanje sa malom razlikom u brzini traje mnogo duže nego što osećate iza volana. Ovo nije tekst o strpljenju kao vrlini. Ovo je tekst o brojkama koje odlučuju hoćete li stići do konobe na ručak ili do bolnice.
Zašto vam za preticanje treba više puta nego što mislite
Preticanje nije trenutak, nego proces sa tri faze: izlazak u suprotnu traku, prolazak pored vozila i povratak. Presudna je razlika u brzini između vas i vozila koje pretičete, jer ona određuje koliko dugo ste na pogrešnoj strani puta.
Ako vozite 100, a kamper ide 80, razlika je 20 km/h, odnosno oko 5,5 metara u sekundi. Da biste prošli vozilo dužine 8 metara i vratili se sa razumnim razmakom napred i nazad, treba da nadoknadite oko 60 metara relativne razdaljine. To je preko deset sekundi u suprotnoj traci. Za tih deset sekundi vi pređete skoro 280 metara, a vozilo koje vam dolazi u susret pri istoj brzini pređe isto toliko. Ukupno vam treba preko 500 metara čiste, pregledne suprotne trake.
| Vaša brzina | Brzina sporog vozila | Razlika | Vreme u suprotnoj traci | Potrebna preglednost |
|---|---|---|---|---|
| 90 km/h | 80 km/h | 10 km/h | ~20 s | preko 900 m |
| 100 km/h | 80 km/h | 20 km/h | ~11 s | ~550 m |
| 110 km/h | 75 km/h | 35 km/h | ~7 s | ~380 m |
Prvi red tabele je zamka u koju upada većina. Razlika od 10 km/h znači da ste skoro pola minuta izloženi, uz potrebu za skoro kilometrom preglednog puta. Na srpskoj magistrali gde se krivina smenjuje sa krivinom to praktično ne postoji. Zato pravilo glasi jednostavno: ako ne možete da pretičete sa razlikom od bar 25 do 30 km/h, ne pretičete uopšte.
Preglednost je jedina valuta, sve ostalo je nagađanje
Puna linija nije birokratija, nego izmerena poruka da projektant puta na tom mestu nije mogao da vam garantuje dovoljnu dužinu pregledne trake. Isprekidana linija dozvoljava, ali ne obećava — vi i dalje sami procenjujete da li vozilo koje dolazi u susret staje u vaš prozor.
Najgore mesto za pretidanje je vrh uspona, gde put nestaje u nebo i vi ne vidite šta silazi sa druge strane. Skoro jednako opasna je krivina koja se prividno otvara: gledate 200 metara asfalta, a iza ivice šume krije se još 150 metara koje ne postoje dok ne bude prekasno. Dubinu polja procenjujete pogrešno kad je vazduh vreo i treperi nad asfaltom, jer toplotni odsjaj skraćuje vidljiv horizont baš u satima kad je saobraćaj najgušći.
Ravan, širok potez sa dobrom vidljivošću levo i desno je jedino mesto gde brojke iz tabele imaju smisla. Ako ne vidite gde se suprotna traka ponovo gubi, nemate podatak, a bez podatka nema odluke. Isto tako, letnja vrelina traži da pre puta proverite pritisak i stanje guma i kočionu tečnost — preticanje troši i jedno i drugo do granice.
Kolona kampera nije jedan potez, nego strategija
Iza kampera se leti retko nalazi samo kamper. Nalazi se pet do deset vozila koja su ga već stigla i sada čekaju priliku. To menja igru: da biste stigli do slobodnog puta, ne pretičete jedno vozilo nego celu kolonu, a to zahteva dužinu preglednog poteza koji na balkanskoj magistrali gotovo ne postoji.
Sporo vozilo ne košta vas vremena koliko mislite, a preticanje sa malom razlikom u brzini traje mnogo duže nego što osećate iza volana.
Rešenje nije heroizam nego čitanje ritma. Kamperi i kamioni po pravilu usporavaju na usponima i ubrzavaju na spustovima — vi radite obrnuto. Preticanje se planira na dugom, ravnom potezu posle uspona, gde sporo vozilo još nije povratilo brzinu, a vi imate i snagu i vidljivost. Nikada ne krećete iz treće ili četvrte pozicije u koloni, jer ne vidite ništa ispred prvog vozila. Sačekate da se kolona proredi ili da vozač ispred vas pretekne prvi, pa procenjujete iznova.
Četiri navike koje se rade bez razmišljanja
Iskusan vozač na dvotračnom putu ne razmišlja o ovim koracima — oni su ušli u refleks kao promena brzine.
Prvo, spuštanje pre izlaska. Nikada se ne pretiče iz vrha stepena prenosa. Pre nego što krenete, spustite jednu brzinu niže da motor bude u opsegu maksimalnog obrtnog momenta. Preticanje u petoj brzini na 2000 obrtaja je molba, u trećoj na 4000 je naredba. Razlika je nekoliko presudnih sekundi.
Drugo, razmak pre odluke. Ako se lepite za zadnji branik sporog vozila, ne vidite ništa i gubite zalet. Ostavite dva do tri korpusa razmaka, tako da u suprotnu traku ulazite već sa razlikom u brzini, a ne iz mesta.
Treće, jasan izlaz iz manevra. Preticanje se prekida bez ega. Ako se na pola poteza pokaže da vozilo iz susreta dolazi brže nego što ste procenili, kočite i vraćate se iza sporog vozila — nema ničeg sramotnog u odustajanju, ima u insistiranju.
Četvrto, vraćanje bez sečenja. U suprotnu traku ušli ste zbog sekundi, ali u svoju se vraćate tek kad u retrovizoru vidite ceo prednji kraj vozila koje ste pretekli. Sečenje odmah po prolasku je najčešći uzrok sudara pri povratku, jer sporo vozilo nikada ne staje na mestu.
Kada se jednostavno ne pretiče
Postoje uslovi u kojima svaka procena otpada i odgovor je uvek isti — ostajete gde jeste. Na dvostrukoj punoj liniji, u krivini i pred vrhom uspona nema šta da se meri. Po kiši, kada se guma bori za trakciju, produžite razmak umesto da tražite prostor. Kad vidite dete ili biciklistu na banku sporog vozila, kad je vaš auto pun, prtljažnik natovaren i pri temperaturi od 38 stepeni vam guma već radi na granici — brojke iz tabele više ne važe jer se auto ponaša drugačije. Ako putujete ka moru sa punim autom, priprema iz našeg vodiča o letnjoj vožnji na vrelini odlučuje koliko rezerve uopšte imate.
I na kraju najvažnija računica: preticanjem cele kolone dobijate u proseku dva do četiri minuta na sto kilometara. Čeoni sudar ne prašta drugu priliku. Ta dva minuta nisu vredna ni jedne jedine sekunde u suprotnoj traci bez čiste preglednosti.
Pitanja i odgovori
kratko i konkretno- Koliko metara puta treba za sigurno preticanje kampera?
- Ako vozite 100, a kamper 80 (razlika 20 km/h), treba vam oko 550 metara čiste pregledne prave. Pri manjoj razlici od 10 km/h potrebno je preko 900 metara, što na balkanskoj magistrali praktično ne postoji.
- Koliko brže moram da vozim da bih pretekao sporo vozilo?
- Minimum 25 do 30 km/h razlike u brzini. Ispod toga manevar traje predugo — pri razlici od samo 10 km/h ostajete u suprotnoj traci skoro 20 sekundi.
- Zašto se ne pretiče na vrhu uspona?
- Jer ne vidite šta silazi sa druge strane. Vrh uspona i krivina su mesta gde projektant puta postavlja punu liniju upravo zato što ne može da garantuje dovoljnu preglednost.
