Pun gepek menja put kočenja pre nego volan
Fizika kaže da masa ne produžava put kočenja. Prvo naglo kočenje pred kolonom kaže drugačije — i oboje su u pravu.
Fizika je neumoljiva i, na prvi pogled, uvredljivo optimistična: put kočenja ne zavisi od mase. Auto usporava po formuli u kojoj se masa skrati sa obe strane, pa na papiru prazan i natovaren isti auto sa 100 km/h staju na istom mestu. Onda prvi put zakočite pred kolonom na ulazu u Šid, sa četvoro u autu, kovčegom na krovu i gepekom do plafona, i shvatite da papir ne vozi.
Razlika nije u formuli nego u svemu što formula ne vidi: u gumi kojoj prianjanje opada kad je pritisnete preko njene mere, u disku koji treba da proguta trećinu više energije, u prednjoj osovini koja se rasteretila jer je sav teret otišao iza zadnje. Natovaren auto ne kvari kočenje. On kvari sve ostalo, pa se to na kraju očita na kočnici.
Zašto guma kažnjava svaki kilogram preko mere
Guma nije čelik i ne ponaša se linearno. Kad opterećenje po točku poraste, kontaktna površina raste sporije nego sila koja je pritiska — pojava koju inženjeri zovu load sensitivity. Praktična posledica: guma pod punom nosivošću daje osetno manje prianjanja po kilogramu nego ista guma pod dve trećine opterećenja. Nije dramatično, reda veličine nekoliko procenata, ali se ti procenti sabiraju tačno u trenutku kad vam najmanje trebaju.
Nosivost je odštampana na boku gume i zove se indeks nosivosti — dvocifreni broj pre oznake brzine. U 205/55 R16 91V ono 91 znači 615 kg po točku pri propisanom pritisku. Četiri puta 615 zvuči kao mnogo dok ne izmerite porodični karavan sa krovnim kovčegom i pet ljudi. Ključna reč je pri propisanom pritisku: indeks nosivosti važi samo ako je guma naduvana za taj teret. Potkotana guma pod punim teretom nema nosivost koja na njoj piše — ima onu koju joj daje pritisak u tom trenutku.
Zato svaki proizvođač na nalepnici uz vozačeva vrata ili na poklopcu rezervoara daje dve tabele: delimično i puno opterećenje. Razlika je tipično 0,3 do 0,5 bara, najčešće samo na zadnjoj osovini, ponekad na obe. Nije preporuka nego uslov. Ako ste ikada na odmoru osetili da zadnji kraj auta na 120 km/h kasni za volanom i lagano se ljulja u sopstvenom tragu, velika je šansa da problem nisu bili amortizeri nego dve zadnje gume na 2,2 bara umesto na 2,7.
Dodatna računica koju malo ko uradi: pritisak se meri na hladnim gumama, a natovarena guma se leti greje brže i jače. Porast od 0,3 bara posle sat vremena vožnje je normalan i ne ispuštajte ga — to je guma koja radi. Ono što nije normalno jeste guma koja posle sat vremena poraste za 0,6 bara i više: ta se previše savija, dakle bila je potkotana na startu. Kako se pritisak i starost gume ponašaju na letnjem asfaltu razložili smo u tekstu o vrelini, DOT broju i pritisku koji beži pred put.
Kočnica ne meri put, nego energiju
Ovde formula prestaje da teši. Put kočenja zaista ne zavisi od mase, ali energija koju kočnica mora da pretvori u toplotu zavisi, i to direktno. Auto od 1.500 kg na 130 km/h nosi oko 980 kJ kinetičke energije. Isti auto natovaren na 2.000 kg nosi oko 1.300 kJ. To je trećina više toplote koju četiri diska moraju da prime, za isto vreme.
Jedno kočenje to izdrži bez trunke drame. Problem je spust: dvadeset minuta niz Lovćen ili niz prevoj iznad Ivanjice, sa nogom koja se stalno vraća na papučicu, i disk koji je trebalo da se ohladi između dva kočenja — nema kad. Prvo popušta tečnost, ne pločica, i to je razlika koju vozači najčešće pogrešno postave. Detaljno smo je razložili u tekstu o kočionoj tečnosti koja ključa pre pločica. Kratka verzija: natovaren auto niz duži spust ide u nižoj brzini nego što bi instinkt rekao, a papučica se koristi u kratkim, jasnim zahvatima umesto u stalnom pritisku.
Kad opterećenje po točku poraste, kontaktna površina raste sporije nego sila koja je pritiska — pojava koju inženjeri zovu load sensitivity .
| Stanje | Masa | Energija na 130 km/h | Šta se prvo oseti |
|---|---|---|---|
| Dvoje, prazan gepek | ~1.600 kg | ~1.045 kJ | ništa |
| Četvoro i prtljag | ~1.900 kg | ~1.240 kJ | duži put do zaustavljanja iz kolone |
| Četvoro, prtljag i krovni kovčeg | ~2.050 kg | ~1.340 kJ | miris kočnica na kraju spusta |
Teret koji putuje visoko i pozadi menja auto u drugi auto
Drugi deo priče nije kočenje nego skretanje. Svaki kilogram koji stavite iza zadnje osovine radi kao poluga: pritiska zadnji kraj nadole i istovremeno rasterećuje prednji. Vozač to oseti kao lagan volan i auto koji u krivinu ulazi lenjo, a iz nje izlazi nervozno. Na 80 km/h je to samo neprijatno. Na 130, uz bočni vetar na otvorenoj deonici pored Dunava, to je auto koji traži korekcije koje ste sami sebi napravili pakovanjem.
Pravilo je staro i nije se promenilo: teško dole i što bliže sredini, između osovina, oslonjeno na naslon zadnjeg sedišta. Lako i glomazno gore. Krovni kovčeg nosi jakne i ćebad, nikad flaše vode i alat — a nosivost krova retko prelazi 50 do 75 kg i odnosi se na ukupno, sa nosačima i kovčegom u računu. Podignuto težište menja brzinu kojom auto odgovara na nagli pokret volanom, i zato većina proizvođača kovčega upisuje ograničenje od 130 km/h. Kompletan raspored tereta za duže relacije prošli smo u tekstu o karavanu za 1.500 km.
I još jedna sitnica koju natovaren auto uvek pokrene: korektor visine svetlosnog snopa, onaj točkić levo od volana. Pun gepek podiže prednji kraj za nekoliko centimetara i vaša obična kratka svetla postaju duga svetla za onoga ko dolazi iz suprotnog smera. Položaj 0 je za praznog vozača, 2 ili 3 za pun auto. Traje dve sekunde i skoro niko to ne uradi.
Detalji koje zna samo neko ko je vozio natovaren auto
Prvo kočenje uradite namerno. Čim izađete iz grada, na praznom delu puta, sa 60 km/h zakočite jače nego što biste inače — ne do ABS-a, ali blizu. To je jedina kalibracija koja postoji: noga sada zna koliko ovaj auto danas traži. Bez toga prvu meru pravite u koloni koja se zaustavlja, a tamo greška nije besplatna.
Rezervni točak je skoro uvek na 4,2 bara i skoro uvek jedini pritisak u autu koji niko ne proverava. Natovaren auto sa defektom na ivici magistrale u avgustu nije trenutak da otkrijete kako je rezerva na 1,8.
Ako auto ima indirektne senzore pritiska, one koji rade preko ABS senzora i razlike u obrtajima točkova, sistem se posle podizanja pritiska mora resetovati. Inače meri odstupanje od pogrešne polazne vrednosti i ćuti tačno kad ne treba.
I poslednje: natovaren auto troši gorivo koje niste planirali. Krovni kovčeg na 130 km/h ume da doda 15 do 25 odsto potrošnje i jedini je deo prtljaga koji se skida kad ne treba. Prazan kovčeg na krovu do mora i nazad košta više od jednog noćenja.
Pitanja i odgovori
kratko i konkretno- Koliko podići pritisak guma kad je auto pun?
- Po tabeli za puno opterećenje sa nalepnice uz vozačeva vrata — tipično 0,3 do 0,5 bara više, najčešće samo na zadnjoj osovini. To nije preporuka nego uslov da guma zadrži svoju deklarisanu nosivost.
- Da li natovaren auto duže koči?
- U teoriji ne, jer se masa skrati u formuli. U praksi da: guma pod većim opterećenjem daje nešto manje prianjanja, a kočnice primaju do trećine više toplote, pa na dužem spustu blede.
- Koliko kilograma sme na krov automobila?
- Najčešće 50 do 75 kg, i u to ulaze nosači i sam kovčeg. Tačan broj piše u uputstvu za vozilo, a prekoračenje se ne oseti kao težina nego kao auto koji sporije odgovara na volan.
