Autom u Grčku: rute, granice i putarine bez čekanja

Papiri, gorivo i mobilni podaci na tri granice

Za putnike sa srpskim biometrijskim pasošem, ulazak u Grčku ne traži vizu — Srbija je u bezviznom režimu sa Šengenskom zonom od 2009. godine, a Grčka je punopravna članica. Lična karta nije dovoljna ni za Severnu Makedoniju ni za Grčku ako je vozač državljanin Srbije; pasoš je obavezan za oba prelaza. Deca putuju sa sopstvenim pasošem ili upisana u pasoš roditelja, u zavisnosti od godišta i tipa dokumenta — proverite unapred jer se granični službenici ovde ne šale.

Gorivo je po pravilu najjeftinije u Severnoj Makedoniji, nešto skuplje u Srbiji, a najskuplje u Grčkoj — razlika zna da bude i 20 do 30 evrocenti po litru između prve i poslednje tačke na ruti, pa ima smisla sipati pun rezervoar poslednji put pre grčke granice. Mobilni internet je sledeća stavka na koju se zaboravi: Srbija i Grčka mobilni saobraćaj tretiraju odvojeno, a Severna Makedonija nije u regionalnom sporazumu o ukidanju rominga sa Srbijom na način na koji je to Crna Gora ili Bosna — vredi proveriti paket operatera pre polaska ili kupiti lokalnu prepaid karticu na granici, pogotovo za grčki deo puta gde roming iz Srbije zna da bude skup.

Hidden Gems: klanac koji se inače samo protrči

Najveći broj vozača protrči kroz Demir Kapiju, uzani klanac reke Vardar u Severnoj Makedoniji, ne znajući da tu počinje vinogorje Tikveš — najveći vinski region u zemlji, sa vinogradima na obroncima odmah iznad autoputa. Petnaestak minuta skretanja sa magistrale vodi do podruma gde se degustira lokalni vranec (makedonska varijanta vranca) dok se kroz prozor vidi isti klanac kroz koji ste upravo prošli sa 120 na sat. Drugo mesto koje se retko posećuje je Dojransko jezero, na samoj granici sa Grčkom — mirno, plitko i toplo do kasno u septembar, sa ribarskim selima na obe strane granice. Jezero je specifično po tradicionalnom ribolovu sa svetlima noću, tehnici koja privlači ribu na površinu i koja se na grčkoj strani, u selu Nea Santa, i dalje praktikuje u manjem obimu.

Treća, potpuno neočekivana stanica je sam grad Veles, na pola puta kroz Severnu Makedoniju — retko ko svrati, jer autoput ide desetak minuta od centra, ali stara čaršija na obali reke Vardar i tvrđava Kule na brdu iznad grada zaslužuju pauzu od pola sata, ne samo brzo sipanje goriva na benzinskoj pored auto-puta.

Ključne činjenice

Povratak: ista ruta, obrnuta logika

Najveća greška na povratku je kopiranje termina polaska — ko je krenuo iz Beograda u šest ujutru, često pokuša da isto uradi i na putu nazad, zaboravljajući da se tada saobraćaj slaže u suprotnom smeru. Subotom i nedeljom ujutru grčka strana granice kod Evzonija prazna je, dok se popodne, kad porodice sa dece krenu ka severu posle vikenda na moru, kolona duplira u odnosu na dolazak. Najmirniji termin za povratak je radnim danom pre podne — utorak ili sreda umesto nedelje — ili, ako se mora vikendom, veoma rano ujutru, pre osam.

Isto važi i za makedonsku deonicu: kamionski saobraćaj kroz Skoplje je najgušći između sedam i devet ujutru i između četiri i sedam popodne radnim danima, pa vožnja kroz grad u tim satima zna da potraje duplo duže nego što navigacija predviđa. Obilaznica oko Skoplja postoji i po pravilu je brža opcija čak i kad deluje kao veći zaobilazak na mapi.

Kad krenuti na put, a kad sačekati

Ako plan dozvoljava fleksibilnost, sredina septembra je bolja od poslednje nedelje avgusta iz dva razloga: cene smeštaja na Halkidikiju padaju sa krajem grčke školske godine za lokalno stanovništvo, a granice su primetno mirnije jer je organizovani turizam iz zapadne Evrope već krenuo da se povlači. More na Egejskoj strani ostaje toplo do oktobra, tako da gubitak u temperaturi vode u odnosu na avgust praktično ne postoji, dok je gubitak u gužvi na putu ogroman.