● Tema

#peljesac

11 Editorijal

Dva dana na poluostrvu gde vinograd stoji pod uglom od 45 stepeni, a ostriga se vadi iz mora dok je jos gledas.

Zašto dalmatinsko crno vino baš voli slanu mast pršuta i na kojih tačno 16 stepeni ga treba serviran.

Njeguški miriše na bukovu vatru, dalmatinski na hladan vetar sa mora. Ista svinjska but, dva sveta — i jedan rez koji sve otkriva.

Pauza od 90 minuta koja ceo put pretvori u dogadjaj: pet regiona uz rutu ka moru gde se sipa domace vino i iznosi tanjir koji pamtis.

Tri dana, tri lica Balkana i jedan rezervoar odluke: kuda kada imas 72 sata i volju da voziš, a ne da čekaš.

Bor star pedeset godina hladi šator dok je asfalt napolju 40°C. Tri kampa u Dalmaciji gde auto parkiraš u senci, a more je na sto koraka.

Bez trajekta, bez sat vremena peske. Pet plaza na koje se dovezes, ostavis auto i za deset minuta si u vodi.

Pet stotina kilometara asfalta iznad mora, od Velebita do Pelješca — kako podeliti magistralu na etape koje se pamte, a ne trpe.

Kvar se ne desava na auto-putu — desava se na parkingu, u glavi, vece ranije. Evo sta prekontrolisati dok jos mozes da resis.

Riba se ne kvari na žaru — kvari se pre njega. Vodič kroz vrste, so, vatru i tri stvari koje konobe prećutkuju.

Dva dana na poluostrvu gde vinograd pada u more pod 45 stepeni, a kamenice se jedu na dva metra od mesta gde su izvadjene.